Danas su u Beogradu po prvi put otvorene sajamske manifestacije All4Wood i WindoShow Balkan

Današnjem svečanom otvaranju All4Wood i WindoShow Balkan i presecanju vrpce, na Beogradskom sajmu, prisustvovao je predsednik sajamske organizacije Tuyap, gospodin Bulent Unal, N.E. ambasador Turske u Republici Srbiji Turske Hami Aksoj i ministar unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije, Tomislav Momirović.

Ministar unutrašnje i spoljne trgovine Republike Srbije Tomislav Momirović poželeo je izlagačima uspešan sajam i da u godinama koje dolaze bude puno uspešnih aranžmana, još više kompanija iz Turske koje će doći da investiraju u Srbiju, naglasivši da srpska industrija nameštaja ima veliki potencijal za rast, kao i ekonomska saradnja Srbije i Turske.

Gospodin Bulent Unal istakao je da je ovo smo početak dobre saradnje i budućih projekata u Srbiji.

„Pokrenuli smo kompaniju International Trade Fairs u Beogradu koristeći 44-godišnje iskustvo Tujapa – naše sajamske grupe u Turskoj. Danas zajedno tokom prve implementacije sajamske grupe u Beogradu dobijamo i vašu podršku koja nam daje veliku snagu i sreću“, rekao je gospodin Unal.

„Oba sajma će biti korisna za proizvodnji mašina i repromaterijala potrebnih regionu.“, dodao je gospodin Unal

NJ.E. gospodin Hami Aksoj, ambasador Republike Turske iskoristio je ovu priliku da se zahvali Srbiji na svesrdnoj pomoći usled potresa, naglasivši da su saradnje dveju zemalja na najvišem nivou.  Svim izlagačima i posetiocima zahvalio na prisustvu i tom prilikom rekao da upravo ovakvi sajmovi otvaraju nova vrata ka novim partnerstvima.

„Ovaj sajam okuplja više od 110 izlagača iz Turske u oblasti drvne industrije i vrata i prozora, i 20 firmi međunarodnog karaktera. Smatram da će ovakva organizacija doprineti boljoj ekonomskoj situaciji i saradnji naših zemalja“, zaključio je Aksoj.

Manifestacije traju od 8. do 11. marta, prezentuju se mašine za obradu drveta, prozori, vrata, stakla, oprema i proizvođači opreme za drvnu industriju iz Turske ali i iz čitave jugoistočne Evrope. Prisutno je ukupno 126 izlagača, i to 114 turskih i 12 međunarodnih, koji predstavljaju 135 brendova.

Veliko interesovanje kompanija za učešće na ALL4WOOD i WINDOSHOW BALKANS

Približavamo se planiranom datumu održavanja međunarodnih manifestacija ALL4WOOD BALKANS i WINDOWSHOW koje će se održati u Beogradu od 08. do 11. marta 2023. godine na Beogradskom sajmu i tim povodom razgovaramo sa Fatihom Ozmertom, regionalnim direktorom kompanije ITF doo, organizatorom.

Međunarodne manifestacije ALL4WOOD i WINDOWSHOW BALKANS su jedinstveni poslovni događaji sa glavnim ciljem da omoguće razmenu iskustva i novih pristupa u oblasti drvne industrije i biće glavna trgovačka platforma na kojoj će proizvođači mašina za obradu drveta i podindustrijski sektor nameštaja, kao i mašina i opreme za građevinsku stolariju koji su poslednjih godina dali ozbiljan doprinos privredi, pokazati kvalitet svojih proizvoda i konkurentnost koja može da se takmiči sa svetom.

– Organizacijom pomenuta dva renomirana međunarodna sajma, ALL4WOOD –  sajam drvne industrije, iverice, parketa, prateće industrije nameštaja, alata i mašina za obradu drveta i dodatne opreme i WINDOWSHOW BALKANS – sajam prozora, vrata, stakla i opreme,  kompanija ITF DOO omogućuje povezivanje i razvijanje poslovanja sa uspešnim kompanijama iz oblasti koje pokrivaju ove dve manifestacije. Oba sajma održaće se na ukupno 20.000 m² zatvorenog izložbenog prostora na Beogradskom sajmu, najvećem sajamskom prostoru u Srbiji. Pored fokusa na Balkan, u naše ciljno tržište uključujemo i zemlje istočne Evrope, jedno od najvažnijih tržišta u ovom sektoru – ističe g. Ozmert.

Kakvo je interesovanje kompanija za učešće na sajmovima?

– Sa ALL4WOOD BALKANS smo za kratko vreme dostigli 90% popunjenosti izlagačkog prostora, što je privuklo veliku pažnju u celom regionu. To nam potvrđuje ispravnost odluke koju smo doneli na početku i daje nam nadu za potencijalni rast na srednji i duži rok. Izlaganje na sajmu je važno za kompanije koje žele da ojačaju i učvrste svoju poziciju, prošire svoja poslovanja i otvore nova tržišta – kaže gospodin Ozmert

Zašto je Beograd izabran da bude centar ovog važnog događaja?

– Pre svega, Balkan je ozbiljno tržište i centar za snabdevanje proizvodima drvne industrije i mašina za obradu drveta, sa 22,4 miliona hektara površina pod šumom, izvozom šumskih proizvoda blizu 50 milijardi evra i izvozom nameštaja od oko 30 milijardi. Zatim, nepostojanje jakog specijalzovanog sajma u region koji bi odražavao potencijal imoć sektora, potvrdili su našu odluku da ove sajmove organizujemo baš u Beogradu. Izabrali smo Srbiju jer nudi ekonomske, geostrateške i sektorske prednosti.

Šta ALL4WOOD BALKANS sajam, pored mašina, alata i opreme za industriju nameštaja i galanterije još može ponuditi i šta se još može videti?

– Sečenje drveta, dimezionisanje, zaštitu i farbanje, mašine za brušenje, prese i peći za sušenje kao i mašine za obradu drveta, a u grupi šumskih proizvoda izlagaće se: trupci, građa, sve vrste ploča, šperploča, parket, furniri, laminati, ivične trake, dekor papiri, vrata (površina, panel, ram, lajsne), zidni paneli. All4WOOD I WINDOSHOW BALKANS su manifestacije koje svim učesnicima i posetiocima omogućuju priliku da unaprede svoje poslovanje i obogate tržište novim idejama, saznanjima,  materijalima I opremom.

Za kraj intervjua, gospodin Fatih Ozmert preporučuje svima iskoriste priliku da izlažu ili posete sajam ALL4WOOD i WINDOSHOW BALKANS BALKANS od 08. do 11. MARTA 2023.

Više informacija možete pronaći na web stranici sajma: www.itf.rs a sve što vas zanima i želite da pitate možete na: jasminkasavic@itf.rs

Srbija – Turska trgovinski partneri na Balkanu

Smeštena u sredini Balkanskog poluostrva, Srbija je među zemljama koje privlače pažnju svojom etničkom raznolikošću i kulturnom strukturom. Očekuje se da će Srbija, koja je jedan od važnih komercijalnih partnera Turske u sektoru nameštaja i sektoru mašina za obradu drveta, u narednim godinama povećati stopu rasta u oba sektora.

Smeštena u jugoistočnoj Evropi na raskrsnici Panonske nizije i Balkana, Srbija se graniči sa Mađarskom na severu, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom na zapadu, Crnom Gorom na jugozapadu, Severnom Makedonijom na jugu, Rumunijom i Bugarskom na istoku. Beograd je glavni i najveći grad zemlje sa 7 miliona stanovnika. Energetika, automobilska industrija, mašinerija, rudarstvo i poljoprivreda su među najjačim sektorima srpske privrede. Glavni industrijski izvoz su automobili, nameštaj, prehrambena industrija, mašine, hemikalije, šećer, guma, odeća i farmaceutski proizvodi. Glavni trgovinski partneri Srbije, gde je trgovina od velikog značaja u privrednim aktivnostima, su Nemačka, Italija, Rusija, Kina i susedne balkanske zemlje.

Administrativni sistem Srbije se sastoji od statističkih regiona, okruga i opština. Narodna skupština Srbije donela je 2009. godine „Zakon o ravnomernom regionalnom razvoju“, koji zemlju deli na sedam statističkih regiona. Međutim, 7. aprila 2010. godine zakon je promijenjen i broj regija je preuređen na pet.

U administrativnom sistemu Srbije postoje okruzi u okviru statističkih regiona. U administrativnoj distribuciji zemlje postoji 29 okruga. Njih sedam se nalazi u Vojvodini, osam u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, devet u Južnoj i Istočnoj Srbiji, a pet u Autonomnoj oblasti Kosovo i Metohija. Pored toga, postoji 150 opština u administrativnoj distribuciji zemlje.

47. zemlja po izvozu namještaja

Prema preliminarnim podacima CSIL-ovog izvještaja o sektoru nameštaja koji je izradio Centar za industrijske studije (CSIL); Srbija je zauzela 47. mesto po proizvodnji nameštaja, 33. po izvozu, 63. po uvozu i 77. po domaćoj prodaji među 100 zemalja obuhvaćenih izveštajem prošle godine. Srbija, koja je na kraju 2021. godine proizvela 677 miliona dolara nameštaja, 2020. je proizvela 569 miliona dolara, 2019. 597 miliona dolara, a 2018. 570 miliona dolara. Gledajući cifre proizvodnje u izveštaju, vidi se da je Srbija  povećavala svoju proizvodnju svake godine od 2012. do 2021. godine.

Izvoz nameštaja od 643 miliona dolara

Gledajući podatke o izvozu, vidi se da Srbija izveze nameštaj u vrednosti od 643 miliona dolara. Izvozivši 537 miliona dolara u 2020. godini, Srbija je ostvarila 556 miliona dolara u 2019. i 522 miliona dolara u 2018. Stope izvoza Srbije rastu svake godine, kao i stope proizvodnje. Očekuje se da će se uzlazni trend nastaviti i u narednim godinama.

Očekuje se rast domaće prodaje od tri posto

Prema CSIL izvještaju industrije namještaja; Srbija je na kraju 2021. godine ostvarila uvoz nameštaja od 198 miliona dolara i domaću prodaju od 232 miliona dolara. Očekuje se da će Srbija, koja pokušava da učvrsti svoje mesto u svetskoj industriji namještaja, u 2022. i 2023. godini ostvariti rast domaće prodaje za tri posto.

Turska je peta zemlja koja uvozi najviše namještaja

Ostvarujući uvoz nameštaja iz različitih zemalja, Srbija je najviše uvozila iz Kine sa stopom od 17,6 odsto na kraju 2021. Zemlje koje najviše uvoze nameštaj posle Kine su Italija sa 14 odsto, Poljska sa 13,8 odsto, Nemačka sa 9,2 odsto, Turska sa 7,2 posto, Bosna i Hercegovina sa 6,2 posto, te 6,4 posto sa Italijom i Mađarskom sa 4,1 posto.

Najvažnije izvozno tržište je Češka

Gledajući podatke o izvozu u pomenutom izveštaju, videlo se da je najznačajnije izvozno tržište Srbije Češka sa 20,8 odsto. Nakon Češke slede Njemačka sa 8,2 posto, Rumunija sa 7,4 posto, Italija sa 6,6 posto, Francuska sa 6,1 posto i Hrvatska sa 5,1 posto.

U 2021. godini uvezeno je oko 30 miliona dolara mašina

Kada su analizirani podaci o uvozu mašina za obradu drveta u Srbiju, uočeno je da je Srbija u 2021. godini uvezla mašina za ukupno 29 miliona 463 hiljade dolara. Srbija je u 2020. uvezla 17 miliona 589 hiljada dolara mašina za obradu drveta i 23 miliona 931 hiljada dolara u 2019. Srbija je u 2021. proizvela najviše mašina za testere na svetu sa 7 miliona 522 hiljade dolara. Nakon mašina za testere, grupe proizvoda koje su se najviše uvozile bile su sledeće; mašine u grupi ostalih, mašine koje obavljaju različite mašinske operacije bez menjanja alata između ovih operacija, mašine za savijanje ili spajanje, blanjalice, glodalice ili mašine za sečenje.

Iz Turske je u Srbiju izvezeno 6 miliona dolara mašina

U 2021. godini ukupan izvoz Turske mašina za obradu drveta u Srbiju iznosio je 6 miliona 678 hiljada dolara. Turska je 2020. godine u Srbiju izvezla mehanizacije u vrednosti od 4 miliona 223 hiljade dolara, au 2019. godini ukupno 4 miliona 290 hiljada dolara. U 2021. godini Srbija je najviše uvezla mašine u grupi ostalih sa 2 miliona 678 hiljada dolara iz Turske. Sledile su mašine za bušenje ili šivenje sa milion i 575 hiljada dolara, te mašine koje su obavljale razne mašinske operacije sa 889 hiljada dolara bez menjanja alata između ovih procesa.

Izvor: AIMSAD – Udružene drvne industrije Turske

Fotografija: Unsplash.com/freephoto/Robert Linder

Međunarodni sajam prozora, vrata, stakla i opreme  

Prvi WindoShow Balkans u Beogradu

U Beogradu će u martu 2023. godine na Beogradskom sajmu po prvi put biti održan međunarodni sajam vrata i prozora Windoshow Balkan. Sajam će biti održan u periodu od 8 do 11. marta 2023. godine.

Budući najveći trgovinski događaj u industriji građevinske stolarije u regionu, Windoshow, obezbediće glavnu B2B platformu za prezentaciju, omogućavajući nenadmašne poslovne mogućnosti sa ključnim partnerima građevinske industrije Balkana.

PROZORI

• Profili, mašine za proizvodnju i obradu profila, mehanizmi, mašine za proizvodnju i oprema, sistemi za prozore
• Brave i pomoćni proizvodi, sirovine, fasadni sistemi
• Proizvodi za izolaciju

VRATA

• Materijal
• Oprema

PVC & ALUMINIUM

• Proizvodnja
• Tehnologije
• Mašine,
• Sirovine

STAKLO

• Proizvodnja
• Mašine
• Tehnologije

Posetite prvi Windoshow Balkans na kojem će izlagati vise od 50 kompanija iz pomenutih oblasti.

Za više informacija posetite sajt Windoshow Balkans

Po prvi put u Beogradu i Balkanu

U Beogradu će u martu 2023. godine na Beogradskom sajmu po prvi put biti održan međunarodni sajam drvne industrije ALL4WOOD. Sajam će biti održan u periodu od 8 do 11. marta 2023. godine.

Manifestacija će okupiti  brojne predstavnike iz različitih sektora drvne industrije – proizvođače  drveta i MDF, iverice, parketa, prateće industrije nameštaja i opreme, alata i mašina za obradu drveta.

Beogradski sajam, kao domaćin specijalizovane All4Wood manifestacije, biće mesto na kome će biti dostupne inovacije proizvođača opreme i materijala za obradu drveta i nameštaja.

Rastom kapaciteta drvne industrije zemlje Balkana su dostigle značajne rezultate sa tendencijom daljeg rasta u ovoj oblasti:

• +50 biliona eura izvoza drvne industrije
• +35 biliona eura izvoza nameštaja
• 22,4 miliona hektara pod šumom

Iskoristite priliku da pronađete nove dobavljače opreme za proizvodnju nameštaja, stolarije,  okova i alata. Ovo je mogućnost da uporedite aktuelne ponude domaćih i stranih proizvođača i dobavljača i dobijte nove ideje za proširenje asortimana proizvoda i povećanje opsega poslovnih kontakata.

Posetite sajt All4Wood

Energetska efikasnost građevinskih objekata

Energetska efikasnost građevinskoj objekta podrazumeva iskorišćenje manje količine energije za stvaranje optimalnih uslova za radi i boravak u istome i tada govorimo o energetski efikasnim zgradama. To dalje znači da obavljanje aktivnosti, odnosno, život i rad u istima, zahtevaju manju potrošnju energije za zagrevanje ili hlađenje, osvetljenje i druge potrebe za boravak i rad ljudi.

Zbog čega uopšte treba da vodimo računa o energetskoj efikasnosti zgrada?

Manja potrošnja energije može da nas navede na princip štednje, ali kada se radi o energetskoj efikasnosti zgrada, smanjenje potrošnje energije zapravo podrazumeva unapređenje postojećih objekata do nivoa da je život i rad u njima komforan a uz istovremeno postizanje smanjenja potrošnje energije.

Pored stvaranja boljih i kvalitetnijih uslova za boravak u njima, energetska efikasnost objekata direktno u utiče i na zaštitu životne sredine i održivost.

Štetne emisije gasova naslate sagorevanjem fosilnih goriva dokazano utiču na klimatske promene i nastajanje ekstremnih vremenskih uslova. Na postepeno smanjivanje emisija CO2 najpre do 2030, a potom i do 2050. godine, obavezala se većina zemalja. Način na koji je to planirano da se postigne su dve osnovne mere: energetska sanacija postojećih objekata i prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije

Stambene i poslovne zgrade troše preko 40% naše primarne energije. Takođe na njih se odnosi i preko 72% ukupne proizvodnje električne energije i 55% potrošnje prirodnog gasa. I što je najvažnije, zgrade su odgovorne za više od trećine ukupne emisije CO2.

Kako postići da zgrada bude energetski efikasna?

Prilikom gradnje novih objekata, princip energetske efikasnost građenog objekata može od samog početka da se primeni. Na tržištu postoje savremeni građevinski materijali koji smanjuju potrošnju energije za održavanje optimalne temperature, kao i tehnološki unapređeni uređaji i elektormaterijali koji troše minimum energije za rad.  Kod  već izgrađenih objekata radi se sanacija i unapređenje u cilju smanjenja potrošnje energije u meri u kojoj je to moguće.

Zamena stare i dotrajale stolarije novom jedan je od načina da se objekat prilagodi principu energetske efikasnosti. Proizvođači PVC i aluminijumskim vrata i prozora konstantno unapređuju tehnologije kako bi se smanjio gubitak toplote i održala željena temperatura unutar objekta.

Takođe vrlo važan i efiksan način za postizanje smanjenja utroška energije je termo-izolacija objekta. Toplotna izolacija poslovne zgrade, stambene zgrade ili kuće značajno doprinosi smanjenju trošenja energenata za grejanje.

Na dalje, unapređenje energetske efikasnosti na postojećim objektima može se postići i zamenom instalacija, postavaljanjem solarnih panela, uvođenjem toplotnih pumpi, ali i sitnijim promenama poput zamene sijalica i štedljivim, nabavkom novih kućnih apaata koji troše manje struije za obavljanje funkacija za koje su namenjeni.

Inicijativa za energetsku efikasnost u Republici Srbiji

Usvajanjem Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije 2008. godine, sa Akcionim planom za sprovođenje, energetska efikasnost je utvrđena kao prioritetna mera ovog strateškog okvira. Usvojen je Prvi nacionalni plan za energetsku efikasnost RS 2010. godine i od tada Republika Srbija intenzivno radi na implementaciji energetske efikasnosti u skladu sa Direktivom 2010/31/EU U Evropskog parlamenta i Saveta od 19. maja 2010. godine o energetskoj efikasnosti zgrada

U martu 2017. godine objavljen je „Priručnik za eneregetsku sertifikaciju zgrada (ESZ) – vodič za investitore, izvođače i projektante“ kao jedan od rezultata dugogodišnje  saradnje GIZ -a (Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit) i Ministartstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije.

Više o energetskoj efikasnosti zgrada u Srbiji, Zakone, Pravilnike i propise možete videti na linku

Šta treba uzeti u obzir ako želite energetski efikasne prozore?

Poboljšanje energetske efikasnosti objekta jedan je od glavnih razloga za zamenu stari prozora. Energetski efikasni prozori ne samo da čine vaš dom udobnijim tokom cele godine, već takođe mogu pomoći da se smanje troškove komunalija, štedeći tako i energiju i novac.

Kada kupujete energetski efikasne prozore, imajte na stavi o kojima ćemo govoriti u nastavku.

Ključna komponenta svakog prozora je njegovo staklo. Odabir adekvatnog prozorskog stakla, optimizovanog za vašu klimu i geografsko područje, može pomoći u smanjenju troškova grejanja i hlađenja usporavanjem toplotnog prenosa. Kod dvoslojnog ili trostrukog stakla, inertni gas argon se može koristiti između stakla da bi se poboljšala izolaciona svojstva. Laminirano, kaljeno, zatamnjeno i mutno izolaciono staklo takođe mogu dodati zaštitu od ultraljubičastog zračenja kako bi vaš dom bio udobniji i energetski efikasniji.

Pored energetski efikasnog stakla, držanje zavesa, senki i roletni otvorenim tokom sunčanih zimskih dana je još jedan način da se poboljša ušteda energije. Dok uhladnijim zimskim danima, navlačenje zavesa može pomoći u izolaciji vašeg doma.

Pravilna ugradnja prozora takođe su od velike važnosti u sprečavanju infiltracije vazduha u unutašnjost vašeg doma. Ako su postavljeni neadekvano i neprofesionalno, vaši prozori možda neće raditi ispravno. Proverite nivo, ivicu, nagib, kvadrat i otvor da biste utvrdili da li su vaši prozori pravilno postavljeni. Čvrsto zatvoren i pravilno postavljen prozor pomaže u sprečavanju curenja vazduha i promaje, što može pomoći u smanjenju gubitka toplote i povećanju udobnosti života u vašem domu.

Možete povećati energetsku efikasnost vašeg prozora odabirom specifičnih staklenih premaza niske emisije (Lov-E) za različite oblasti vašeg doma. Ovo su slojevi toplotne zaštite unutar izolacionog stakla koji:

• Odbijaju letnju vrućinu i zadržavaju unutrašnje hlađenje
• Odbijaju zimsku hladnoću i zadržavaju unutrašnju toplotu
• Blokiraju štetne UV zrake

Geografska lokacija i klima su važan faktor u određivanju najboljih energetski efikasnih prozora za određeni region. U zavisnosti od vašeg regiona, tokom zime, grejanje vašeg doma može biti jedan od vaših najvećih komunalnih troškova a smanjenje utroška energije za grejanje može značajno smanjiti i vaš račun.

Izbor materijala za okvir prozora utiče na ukupnu energetsku efikasnost vašeg prozora.
Drveni prozori pružaju odličnu izolaciju. Drvo ima nisku provodljivost što znači da drveni prozorski okviri prenose manje toplote ili hladnoće u vaš dom. Savremeni materijali poput fiberglasa omogućuju značajnu uštedu energije jer imaju  izolaciona svojstva slična drvetu.

Višekomorni vinil prozorski okviri smanjuju gubitak toplote za dodatnu energetsku efikasnost – i izuzetno su laki za održavanje. Više komora ispunjenih vazduhom imaju izolaciona svojstva.

Višekomorni vinil ili kombinovani profili koji imaju mogućnost dodatne ispune penom, takođe pružaju odlični toplotnu zaštitu za vaš dom.